Milenko Jovanov je danas jedan od najuspješnijih političara u Srbiji i spada u mlade snage Srpske napredne stranke. Trenutno obnaša funkciju šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije. I u najtežim momentima branio je stavove stranke koja je na čelu Srbije već 14 godina, a već je dužni niz godina jedan od najbližih saradnika predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Gospodin Jovanov je odmah prihvatio razgovor za Razvojni portal, a sasvim je otvoreno govorio o temama i pitanjima vezanim za izbjegličku populaciju. Iz svih njegovih stavova vidimo veliko poštovanje prema Krajišnicima.
1. Srbija se već 15 mjeseci nalazi u nekoj vrsti tenzija i sukoba. Vi ste šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije. Kako komentarišete sve ono što se dešavalo u posljednjih 15 mjeseci? Može li Srbija konačno ući u neke mirnije vode?
Za Srbiju je najvažnije da je obojena revolucija definitivno propala. Blokaderi će i dalje pokušavati da organizuju neke akcije u nameri da joj daju veštačko disanje, ali je to nemoguće. Država se konsolidovala i polako dolazi vreme odgovornosti za sve one koji su kršili zakone i zloupotrebljavali svoje pozicije da bi doprineli vaninstitucionalnoj promeni vlasti. Prosto, ne može da se prođe bez odgovornosti za nasilje koje je primenjivano prema građanima Srbije od strane blokadera, smišljeno i ciljano uništavanje obrazovanja, pokušaji zaustavljanja ekonomskog razvoja i slično.
2. Ovih dana smo svjedoci hapšenja zbog napada na predsjednika države i na njegovu porodicu. Kako je po Vašem mišljenju društvo došlo u situaciju da se politički stavovi koji se rješavaju izborima, rješavaju napadima na članove porodice? Kako izaći iz svega toga?
Mislim da je to, nažalost, postala svakodnevnica u Srbiji, jer se protiv predsednika Vučića i njegove porodice kampanja dehumanizacije i kriminalizacije vodi svakodnevno od strane dela medija, a u tome učestvuju i neki mediji iz regiona, kao i na društvenim mrežama. I nema člana njegove porodice koji nije bio meta te kampanje mržnje. I roditelji i brat i supruga i deca. Bukvalno svi. Svako je najosetljiviji na porodicu i decu i zato i udaraju baš tu. I to rade upravo zato što znaju da predsednika Vučića i njegovu politiku na izborima ne mogu da pobede na izborima. Zato pokušavaju na ovaj način da ga slome, kao i što neki prizivaju, a neki planiraju njegovo ubistvo. Na to moraju da reaguju institucije, baš kao u ovom slučaju i da se protiv svih koji u tome učestvuju primeni zakonom predviđena sankcija.
3. Kad smo kod predsjednika države moram vam postaviti jedno pitanje. Mi smo medij koji pokriva izbjegličku populaciju i primjećujemo kod jednog dijela iste te populacije ogromnu netrepeljivost prema predsjedniku države. I ta netrpeljivost se u 90 % slučajeva ispoljava zbog toga što je netko upravo taj dio populacije ubjedio da je upravo Aleksandar Vučić kriv za izbjegličku kolonu 1995. godine. Gotovo nitko od njih nije protiv Aleksandra Vučića zbog toga što nije dovoljno urađeno ili što su male plate i penzije, naprotiv, većina će vam reći da su zadovoljni sa onim što je urađeno, ali su na neki način ovi ljudi ubjeđeni kroz političke spinove da je Vučić kriv za izbjegličku kolonu. Iako Aleksandar Vučić tada nije bio ni blizo vlasti taj narativ ostaje. Kako to objašnjavate? Zašto marketinški stručnjaci na ovaj način kreiraju javno mnijenje?
Rekao bih da se ovde radi o dve stvari. Prva je da je to još jedna u moru gnusnih laži koje se plasiraju vrlo organizovano protiv predsednika Vučića. Njega bukvalno za sve i svašta optužuju kako za stvari u sadašnjosti, tako i za one u prošlosti. Često zbog toga dolaze u kontradiktornost, kao što se baš ovih dana desilo, pa je nakon nekoliko godina u kojima su vodili kampanju protiv njega kako želi da iskopavanjem litijuma uništi Srbiju, odjednom tvrde da je upravo on najveća brana iskopavanju litijuma. Svako ko je pratio politiku zna da on bukvalno ni na koji način nije mogao da učestvuje u tim događajima na relevantan način, niti da ima bilo kakvu odgovornost za bilo šta, jer niti je bio u poziciji da bilo šta odlučuje, niti je o bilo čemu odlučivao. Druga stvar je ta da je pojedinim krugovima u zemlji i regionu, ali i nekim mnogo većim i važnijima, veoma važno da se po svaku cenu očuva narativ da su za sve krivi samo, jedino i isključivo Srbi. Ja sam to slušao i od nekih poslanika u Skupštini Srbije. Nažalost. Vi sada imate jednog od lidera blokadera, Boža Prelevića, koji kaže da su Srbi iz Hrvatske i Bosne sami krivi za Jasenovac. Istoričarka Dubravka Stojanović kaže kako su Srbi iz RSK sami krivi za ono što im se desilo, jer su sa područja RSK proterali 800.000 Hrvata, iako ih tamo nije živelo ni 200.000. Kao što vidite, uvek je krivica na Srbima, a ne na onome ko Srbe ubija, proganja, proteruje itd. I u cilju održavanja te teze dozvoljeno je lagati, izmišljati i pričati bez ikakvih argumenata i dokaza. Da ne bude da je u pitanju slučajnost, ista mantra važi i za NATO agresiju. Dakle, nisu krivi oni koji su nas bombardovali, koji su ubili dete na noši, nego smo sami krivi, kriva je vlast, kriv je narod koji je za tu vlast glasao i slično. Jasna je ta mantra koja je namentnuta tokom devedesetih i ona se brižljivo neguje do dana današnjeg. Upravo je predsednik Vučić prekinuo sramotno sa učestvovanje Srbije u toj mantri i obeležavanjem godišnjica stradanja našeg naroda napravio jasnu razliku između dželata i žrtve i jasno istakao da ne prihvatamo i nikada nećemo prihvatiti da se najstradalniji narod na Balkanu proglasi krivim za sopstveno stradanje, a da se dželati amnestiraju za svoje zločine.
4. Pretpostavljam da ste gledali seriju „Tvrđava“ koja na dosta dobar način prikazuje sve ono što su Krajišnici prošli? Kako vi danas gledate na cijelu tu priču?
Gledam sa tugom i pitanjem da li smo išta naučili na strahovitom stradanju našeg naroda sa područja Krajine, da li smo, pre svega svesni svojih grešaka, zabluda, pogrešnih procena… Da li smo se ikada stavljali u cipele drugih i razumeli njihove interese, poglede, shvatanja, ili smo sve pojednostavljeno posmatrali. U svakom slučaju, ako ništa nismo naučili na strahovitim iskustvima prošlog veka, onda smo u ozbiljnom problemu i zato se nadam da ipak nešto jesmo i razumeli i shvatili i da neke greške više nećemo praviti.
5. Još jedno pitanje Vam moram postaviti. Već smo pričali o svemu što se događalo proteklih 15 mjeseci. Znamo da se dio studenata na čelu sa Milom Pajić trenutno nalazi u Hrvatskoj. Posljednjih dana i u manjinskim srpskim medijima njima se daje ogromna medijska pažnja. Vaš komentar na sve to?
Ne mislim da je to slučajno. Ako u Srbiji imate na hiljade blokaderskih naloga na društvenim mrežama kojima se rukovodi iz Hrvatske i koji služe za gebelsovsku propagandu protiv Srbije i njene vlasti, za širenje lažnih vesti i slično, ako imate medije u Hrvatskoj koji se takođe bave propagandnim ratom protiv Srbije i njene vlasti, ako imate situaciju da se neki mediji u Hrvatskoj bave, pazite, lokalnim izborima u Kuli, malom mestu u Bačkoj u kome ne znam da li uopšte ima Hrvata, ali svakako ima blokadera, onda ne možemo da se čudimo što su najekstremniji blokaderi dobili priliku da Hrvatska brine o njima. I zanimljivo je poređenje sa Srbima Krajišnicima, koji su iz Hrvatske proterani kao nepoželjni, ali su zato blokaderi iz Srbije dobrodošli i poželjni. A što se manjinskih srpskih medija tiče, njihova uloga u svemu ovome je u potpunosti usklađena sa delovanjem ostalih medija u Hrvatskoj. Mogu samo da kažem da sam ponosan što u Srbiji niko ne traži i ne očekuje od manjinskih hrvatskih medija da svoju lojalnost državi u kojoj rade dokazuju pljuvanjem po matičnoj državi i njenom rukovodstvu. A da budem potpuno iskren, nisam siguran ni da bi Hrvati u Srbiji, za razliku od nekih Srba u Hrvatskoj, pristali tako nešto da rade.
6. U Srbiji su raspisani izbori u 9 lokalnih samouprava. Kakav rezultat očekuje Srpska napredna stranka?
Za one koji na izborima imaju uspeha, svaki izbori su teški i zahtevni. Blokaderi su sebi dodelili ulogu favorita, mi im to ne sporimo, ali ćemo se boriti da politika predsednika Vučića dobije podršku i da se nastavi razvoj tih mesta. Vrlo brzo smo prikupili na hiljade potpisa podrške građana za naše liste, razgovaramo sa narodom svakodnevno, ozbiljno pristupamo kampanji i nadamo se uspehu.
