Već godinama Mara i Milun Aprcović potpuno sami žive na 1.500 metara nadmorske visine na Katun Ravnom, koje pripada opštini Plužina u Crnoj Gori.
Sa planine spuštaju se u selo tek tokom najsurovijeg dijela zime, kada se ovce jagnje, jer kažu da je tamo za nijansu toplije.
Samostalni život u bespućima ni malo im ne smeta, kaže Mara, koja se udala prije sedam godina, a sada ima tek 22. Ovoj mladoj ženi seoski poslovi postali su svakodnevnica i kako kaže za nešto drugačije ne zna.
Njen suprug Milun je hvali i kaže da ne odbija da radi ni po kući, ni oko stoke.
– Ja više muzem, a svekrva radi oko mrsa. Udala sam se prije oko sedam i po godina, a sada imam 22. Život vas nauči da morate da odrastete. Svekrva mi je bila podrška, a i dan danas je – kaže Mara.
Kako kaže, na Katun Ravnom im je ljepše nego u selu, iako su potpuno sami.
– Uveče nam najviše vukovi dolaze u goste, a ovce moramo čuvati i preko noći i preko dana. Vazda smo na oprezu. Nije strašivo, do sada nije bilo nikakvih opasnosti – kaže Mara, kojoj pada teško da radi samo kada se umori.
Odmor od teških poslova ovaj neobični mladi par nalazi u zajedničkom slušanju radija.
Televiziju nemaju kad da gledaju, a sve i ako bi htjeli, nemaju gdje da ga prikuljuče.
U grad se spuštaju samo posebnim danima. Kada je svetac i kada imaju manje posla, ponešto kupe, malo se druže i popiju kavu.
Iako njihovi vršnjaci danas ne mogu da žive bez društvenih mreža, Milun i Mara samo ponekad prelistaju društvene mreže, kako bi se zabavili.
Oboje vole selo, iako naglašavaju da takav život ima više mana nego prednosti.
– Ne ustaje se rano, negdje oko pola sedam, ispečem kafu meni i mužu, pa oko stoke – priča Mara, koja je muzla i po 130 ovaca do jeseni. Ona kaže da više voli katun od sela, a planine i stoku više čak i od mora i primorja.
Surova klima, nigdje žive duše, ali od teškog rada ne bježe, i tako planiraju i u budućnosti.
